|
Para, koja izlazi iz lepo ukrašene šoljice, golica nam nozdrve svojom naročitom aromom. Topla tečnost, puna ukusa, slije se niz naše grlo i ugreje nas, probudi i smiri. Uživamo u svakoj šoljici pravog čaja.
Čaj je napitak koji pripremamo tako što listiće, grančice i pupoljke biljke Camellia sinensis (sr. čajevac ili čajno drvo) za nekoliko minuta prelijemo vrelom vodom. Odvarci drugih biljaka (rooibos, razno bilje), delovi biljaka (kora) ili njihovih plodova (voće – borovnice, šipak) kod nas se pogrešno nazivaju čaj, pa se – da bi se izbegla zabuna – za odvarak čajevca upotrebljava sintagma pravi čaj. Četiri osnovne vrste pravog čaja, poređane od najmanje do najviše prerađene, su sledeće:
- beli čaj,
- zeleni čaj,
- oolong ili crveni čaj,
- crni čaj.
 |
 |
| beli čaj |
zeleni čaj |
 |
 |
| oolong - crveni čaj |
crni čaj |
Ako je verovati legendi, čaj je otkrio kineski car Shennong oko 2740. godoine pre n. e. Dok je odmarao u hladovini drveta, čajnog naravno, i pio prokuvanu vodu, zaduvao je vetar i u njegovu šoljicu naneo nekoliko listića pomenutog drveta. Car je primetio da tečnost menja boju pa je, radoznao po prirodi, rešio da je proba. Iznenadio ga je njen prijatan ukus i osvežavajuće dejstvo. Kako god bilo, na Dalekom istoku već nekoliko hiljada godina poznaju pravi čaj i uživaju u njemu, naročito zeleni, zbog njegovog izuzetno pozitivnog uticaja na zdravlje. U poslednje vreme postaju njegova lekovita svojstva (i uopšte njegova upotreba u preventivi bolesti civilizacije) poznata i na zapadu. Pravi čaj je naime prirodan izvor aminokiseline teanin (koja pre svega ima opuštajuće dejstvo), stimulativnog kofeina, teobromina, a uz to sadrži i mnoštvo flavonoida, koji deluju kao antioksidansi u borbi protiv slobodnih radikala (najviše ih ima u belom i zelenom čaju). Ne sadrži skoro nikakve ugljene hidrate, masnoće ili belančevine. Pravi čaj karakteriše blago gorak, opor ukus.
Uzgoj
Čajevac je zimzelena biljka, koja raste u tropskim i suptropskim predelima, pošto mu treba mnogo kiše i kiselo tlo. Mnoge kvalitetne sorte čajevca rastu na višim nadmorskim visinama (oko 1500 metara), jer je tu rast sporiji, a to čaju dalje bolji ukus.
Biljka sama po sebi izraste u drvo, ali ih na plantažama orezuju kad dostignu visinu ljudskog struka, kako bi olakšali branje. Bere se samo s gornjih dva do pet santimetera odrasle biljke, koja se u sezoni rasta obnavlja za 7 do 10 dana.
Upotrebljavaju se naročito dve glavne varijacije, kineska biljka s malim listićima (Camellia sinensis) in assamska biljka s velikim listićima (Camellia sinensis assamica).
|
